Državna kompanija Pošta Crne Gore je u avgustu, mjesec i po pred oktobarske parlamentarne izbore, sa čak 74 lica zaključila ugovore o privremenom zapošljavanju angažujući agenciju za zapošljavanje, čime je u potpunosti izbjegnuta obavezna procedura javnog oglašavanja, pokazuje zvanična dokumentacija koju su analizirali Istraživački centar MANS-a i list „Dan“.
Ugovori o privremenim poslovima koji se zaključuju na kratak rok u predizbornim periodima predstavljaju idealan način za politički uticaj na zaposlene od strane odgovornih, jer od njih direktno zavisi da li će im ugovori biti produženi ili ne.
Prema zvaničnim podacima, ugovori u Pošti Crne Gore su zaključivani na period od mjesec dana i to za angažovanje koje spada u redovne poslove zaposlenih u poštanskoj kompaniji, kao što su poštari, kuriri, dostavljači, poštanski manipulanti, operateri, održavanje higijene…
S obzirom da se radi o redovnim poslovima, državno preduzeće je bilo dužno da raspiše javne oglase. Umjesto toga, Pošta je sa 74 lica zaključila ugovore o radu na određeno vrijeme za privremeno obavljanje poslova angažujući podgoričku Agenciju za privremeno zapošljavanje Dekra, čime su u potpunosti izbjegli proceduru javnog oglašavanja.
Za redovne poslove u preduzeću, shodno Zakonu o radu, sklapaju se ugovori na određeno ili neodređeno vrijeme. Ugovori o povremenim poslovima podrazumijevaju samo pojedinu kratkoročnu uslugu ili posao koji neko lice treba da obavi u određenom vremenskom periodu.
Pošta je u avgustu zaključila najviše ugovora u Podgorici, gdje je angažovala 23 zaposlena. U Baru je sklopljeno 14 ugovora, Budvi deset, Herceg Novom šest, Tivtu pet, Nikšiću i Kotoru po četiri, u Danilovgradu tri, dva uz Beranama, a po jedan u Rožajama, Pljevljima i Plužinama.
Na čelu Pošte Crne Gore je funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Kalezić, koji je ranije bio šef Državne izborne komisije (DIK).
Inače, Pošta Crne Gore od 12. jula do 28. avgusta nije objavila nijednu analitičku karticu računa koja bi pokzala potrošnju tog državnog preduzeća u izbornom periodu, čime je prekršila Zakon o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja.
MANS je zbog tog zakonskog kršenja podnio sedam prijava protiv Pošte Crne Gore.
Afera „spisak”
Pošta Crna Gora često je pominjana u okviru afere „Snimak”, koja je objelodanila predizborne zloupotrebe Demokratske partije socijalista, kao i zbog sada već čuvenog spiska protivnika DPS-a i zapošljavanja pripravnika kada to odobri vladajuća stranka.
„Dan” je 2013. godine objavio dokument koji je nastao u maju 2006. u kojem je tadašnji direktor Pošte u Nikšiću Branka Bogetić od bivšeg šefa nikšićkog odbora DPS-a Veljka Zarubice tražila saglasnost za zapošljavanje troje pripravnika.
Taj dokument je najsnažnije ukazao na sumnje da je Pošta Crne Gore, kao javno preduzeće, jedan od izbornih „resursa“ sigurnih glasova vladajuće partije. Spisak je, sa svojim opservacijama i mišljenjima o svakom zaposlenom, napravio tada upravnik pošte u Ulici slobode Dragan Tomašević i uputio ga tadašnjem izvršnom direktoru Milanu Martinoviću 25. aprila 2009. godine sa naznakom „strogo povjerljivo“.
Na spisku koji je rađen da bi se utvrdilo ko je od zaposlenih siguran glasač DPS, a ko opozicije, nalazilo se 18 zaposlenih. Kao sigurni glasači DPS, u dokumentu se navodilo 11 ljudi.
Pišu:
Milica Krgović
Jovana Bulatović
Ovaj tekst je sačinjen uz podršku Evropske unije i Ambasade SAD u Podgorici. Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, a stavovi iznijeti u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima donatora.
