Političko odlučivanje Državne izborne komisije o biometrijskim ličnim kartama je finalni udarac kredibilitetu ove institucije koji podriva povjerenje u izborni proces i predstavlja otvoren poziv za falsifikovanje ličnih karata i manipulacije izbornim rezultatom.
Mišljenje koje je DIK juče donio u direktnoj je suprotnosti sa Zakonom o izboru odbornika i poslanika, koji u članu 80 jasno propisuje da građanin prilikom glasanja svoj identitet dokazuje biometrijskom ličnom kartom ili pasošem, te da birač ne može glasati ukoliko na takav način ne dokaže svoj identitet. Ipak, DIK je odlučio postupi suprotno zakonu, donoseći odluku u kojoj se maltene konstatuje da je ova odredba Zakona nevažna i da je treba ignorisati, a da glasanje sa postojećim ličnim kartama koje nisu biometrijske nije sporno.
Većina u DIK-u je u postupku odlučivanja ostala nijema na činjenicu da je postojeće crnogorske lične karte, koje nijesu biometrijske, neuporedivo lakše falsifikovati, što može ugroziti zakonitost i legitimitet izbornog procesa.
Sam postupak donošenja spornog mišljenja pokazuje da je očigledno riječ o političkoj odluci koju su izglasali isključivo predstavnici vladajuće većine političkim preglasavanjem. Na taj način je donijeta odluka koja je urušila kredibilitet Državne izborne komisije, jer je sada jasno da ova institucija donosi političke odluke, pa se dovodi u pitanje kako ona može biti zadužena za zakonito i objektivno sprovođenje izbornog postupka i odlučivanje u slučajevima neregularnosti.
Ovakva odluka DIK-a suštinski predstavlja poziv za falsifikovanje ličnih karata sa ciljem uticaja na izborni rezultat, jer se pokazalo da postojeći sistem ne garantuje autentičnost dokumenata, pošto lične karte nesporno nisu biometrijske. U tom smislu ih je neuporedivo lakše falsifikovati nego dokumenta koja sadrže te podatke.
Proces izbora je propisan Zakonom o izboru odbornika i poslanika na osnovu podatka MUP-a da građani Crne Gore raspolažu biometrijskim ličnim kartama koje je mnogo teže falsifikovati nego dokumenta koja ne sadrže tu vrstu informacija. Činjenica da dokumenta nisu biometrijska, a da DIK kaže da se sa njima ipak može glasati, znači da je izborni proces mnogo podložniji manipulacijama sa falsifikovanim ličnim kartama, nego što to propisuje zakon koji izričito nalaže da se identifikacija birača vrši na osnovu biometrijskih dokumenata.
Drugim riječima, poslednja odluka DIK-a predstavlja direktan poziv da se zloupotrebama i falsifikovanjem dokumenata utiče na ishod izbornog procesa. U tom smislu je odluka DIK-a posebno zabrinjavajuća i ona dodatno smanjuje povjerenje u izbore u dijelu sprovođenja elektronske identifikacije kao garanta pouzdane provjere identiteta glasača.
Vuk Maraš
Direktor Monitoring programa
